Комуникација
Комуникација је у самој бити животињског света и, сходно досадашњим научним сазнањима, највиши степен еволуције је доживела кроз вербалну комуникацију човека.
Без комуникације је немогуће замислити било коју област људског живота.
«Лепа реч и гвоздена врата отвара» или «поглед који убија» су само неке фразе, сад већ народне изреке, које говоре о моћима комуникације, вербалној или невербалној.
Многи се неће сложити са мном, али размислимо заједно: Ако комуникација има циљ, а свака и најбаналнија има циљ, да ли је тај циљ заправо – манипулација? Да ли су комуникација и манипулација синоними?
У суштини комуникације је «трговина». Сви ми покушавамо неког да убедимо да од нас нешто купи: идеју, знање, емоције, производ, лек, без обзира на валуту којом се плаћа: динар, евро, печено пиле, глас на изборима, осмех, оздрављење, а то чинимо манипулишући његовим емоцијама, искуствима, знањима и незнањима.
Комуникација као лек
Што су некад били врачеви и исцелитељи сад су лекари и фармацеути. А то су најцењенији и најзнаменитији људи у селу и њима се не треба замерати јер увек могу да затребају. Некадашње бајалице и талисмане које смо плаћали кромпиром, печењем и најбољом ракијом, сада су заменили лекови које плаћамо тешко стеченим новцем на благајни апотеке или путем здравственог осигурања.
Али и научно је доказано да ни бајалица нити лек не могу да нас излече ако ми у њих не верујемо. И обрнуто, ако су врач или лекар или фармацеут тако вешти комуникатори, могу нас излечити и «бикарбоном содом». Да не говоримо о томе колико је лакше оставити новце (или печено пиле) неком ко је љубазан и наизглед брижан и који нам посвети нешто свог времена и пажње.
Сви смо ми за некога доктори-исцелитељи: Економисти су ”доктори” за новчаник, глумци су ”доктори” за забаву, свештеници су ”доктори” за душу, механичари су ”доктори” за кола, програмери су ”доктори” за компјутере, сељаци су ”доктори” за земљу…
Бити доктор-исцелитељ за нешто или некога носи огромну одговорност. Део те одговорности је и умеће комуницирања.
Не заборавите ви сте некоме ”доктор”, а комуникација је лек!
Комуникација као оружје!
Без имало претеривања се може рећи да нам животи зависе од комуникације. Здравље нам зависи и од тога како смо лекару објаснили шта нас, где и на који начин боли. Добијање посла нам зависи и од тога на који начин смо се представили послодавцу, да ли нам се осетила трема у гласу, како смо седели у столици. Победа на изборима зависи и од тога да ли су нам поглед и гестови потврђивали истинитост обећања која смо давали бирачима или су их оповргавали. Успех у спасавању особе из пожара нам зависи од телесне и гласовне убедљивости којом наговарамо ту особу да скочи у наш загрљај. И од вербалне и невербалне умешности преговарача зависе рат и мир.
Закључак је да морамо бити убедљиви и вешти комуникатори, а поред дара, који је код многих неспоран, морамо поседовати и вештину која се учи и стиче, а то можемо – сви!
Комуникација је вештина, оруђе, али и оружје!
Комуникација као спорт
То што знате да ходате није довољно да бисте били првак у брзом ходању или маратону. То што знате да говорите није довољно да бисте били добар комуникатор!
Логично је закључити да су за такву вештину као што је комуникацијa потребне добра припрема, обука и континуирано усавршавање, дакле ТРЕНИНГ!
Исто као и у спорту треба свакодневно тренирати, учити, увежбавати, стицати кондицију, бити дисциплинован и често се одрицати разних ствари које би нас омеле у остваривању циља.
А како је већина нас тренирала комуникацију?
Први и последњи час технике гласа и дисања имали смо када нас је бабица у породилишту «шљапила» по стражњици. Родитељи су ти који су нас у првим годинама живота учили да говоримо и изговарамо. Пубертет нам је променио глас који су «мужјаци» тражили у заводничким дубинама грла, а «женке» у назалним, мазним висинама «татиних девојчица». Медији, политичари и мода су нас учили телесном затварању. Стрес и фрустрације су нам спутавали и вербална и невербална комуникацијска средства. Школе, фирме, рекламе, шефови, често и љубавни партнери су нас учили да будемо оно што нисмо.
Звучи «црно» и депримирајуће?
НЕ! Јер управо овог тренутка, када сте разумели, схватили и освестили чињеницу да на пољу комуникације нисте довољно радили на себи и унапређивали свој ум, глас и тело, своје вербалне и невербалне вештине, тог тренутка када сте почели да размишљате о пословној, политичкој, емотивној, суштинској, животној важности комуникације, ушли сте у интригантан свет различитих симбола, чак читавих језика које ћете почети да распознајете, истражујете, разумевате и користите из радозналости, али и личног интереса.