Тумачења

САВЕТИ И ТУМАЧЕЊА

ПРВИ УТИСАК

1. Положај тела (Отворен, опуштен, спреман за комуникацију)
2. Лице и очи (Озарено, топло са осмехом и саосећањем, поглед право у очи, али без зурења)
3. Фризура (Уредна)
4. Положај руку (Никако прекрштене и никако да прикривају неки део лица или тела)
5. Одећа (Уредна и складна, ненападна и без јарких боја)
6. Поздрав (Стојећи, с поштовањем уз благи наклон главом, у случају руковања – шака вертикална, стисак одмерено чврст уз евентуални “утешни-не брините” преклоп-додир другом шаком по надланици)
7. Ход (Чврст и сигуран, ни брз ни спор, уз природну-оптималну дужину корака)
8. Обућа (Чиста, уредна и квалитетна, не јарких боја које су у складу са одећом и која што мање открива стопало – сандале не, нарочито код мушкараца)
9. Шаке (Уредне, чисте, суве, исечених и чистих ноктију и уредних заноктица, не прекрштати их)
10. Глас, говор, речи (Миран и умирујући; обавезно пожелети нешто добро као “добар дан”)

ПОКАЗИВАЊЕ ПРИЈАТЕЉСТВА

1. Отвореношћу за комуникацију
2. Погледом (између уста и очију; у случају када треба бити убедљиво чврст – између очију и чела)
3. Изласком испред препрека (сто, столица…)
4. Приласком, руковањем и представљањем
5. Вербално (Мирним дахом и тоном, уз обавезно показивање добрих жеља – добар дан – и бриге – како сте? …)
6. Слушање (Пацијента, сарадника, колегу треба саслушати увек са пажњом као и сваки њихов одговор на ваше питање; гестом или главом показати разумевање…)
7. Климање главом с времена на време показује особи да је пажљиво слушана
8. Осмех («није све тако црно»)
9. Код наредног сусрета показати знање о томе шта се десило при претходном сусрету, о чему се разговарало (…); интересовати се како су се неке ствари у међувремену развијале (због тога је важно након сваког сусрета бележити нека опажања, чињенице и податке и пре сваког наредног их прочитати – подсетити се)

СТАВ

• Tреба деловати одлучно, али истовремено и благо, безбрижно и умирујуће.
• Стајати правих леђа – као да висите о продужетку кичме, односно кичмене мождине!
• Стајати на једној нози, другу привући уз ногу, кукови морају бити хоризонтални и не дозволити да „падну“
• Ноге никад не укрштати
• Брада хоризонтална – поглед у висини очију, ни горе, а нарочито не доле
• Рамена опуштена и отворена – нипошто подигнута нити затворена према напред
• Руке поред тела – мирне и опуштене
• Држати стомак и задњицу увученим
• Стајати мирно и опуштено, али бити приправан да се покрене – реагује у сваком тренутку

ХОД

• Миран
• Ни брз ни спор
• Дужина корака – колико дужина ногу допушта, ни предугачки ни прекратки!
• Стопала благо отворена – до 30°
• Поглед у висини очију
• Глава уздигнута и не спуштати је
• Руке опуштене, крећу се природно поред тела и у ритмичком складу са кораком – по дијагонали у односу на ноге (лева рука+десна нога и десна рука+лева нога)

ПОГЛЕД

• Увек у висини очију!
• Директан, непопустљив, истрајан, чврст, истовремено благ и уз природан осмех
• Поред чврстине, поглед мора карактерисати топлина, одлучност и благост
• Не трептати превише, јер може одати слабост, неодлучност и неверу. Не трептати пред камерама (у крупном плану и када се обраћа камери, публици или саговорнику – само колико је нужно)
• Саговорника (противника) гледати у појасу између носа и чела, директно у очи и не скретати поглед неприродно
• Туђ континуиран поглед издржати, не скретати поглед – узвратити!
• Нарочито пред пацијентима не треба склањати поглед на доле или у страну јер може помислити да се нешто од њега крије или да му се не говори истина. Одлучно гледати право у очи, али са утешном благошћу.

ДИСАЊЕ

• Ребарно! Дубоко – у ребра и у леђа!
• Дисање смиривати јер се на тај начин смирује и рад срца, опушта, смањује тензија и ослобађа од треме и нервозе које се преносе на саговорнике
• Не удисати превише да се не би блокирао душник – дисајни путеви
• Вежба 1: Удисати равномерно и истовремено подизати руке до висине рамена – помоћи се ребарним и лепезастим мишићима – на исти начин издисати (покрет руку мора трајати колико удисај и издисај)
• Вежба 2: Ставити шаке на ребра и сабијати их, истовремено се супротставити том притиску лаганим удисањем „у ребра и у леђа“
• Вежба 3: Удахнути дубоко (али не превише – без последњег додатног удисаја, трзаја) и изговарати разговетно што већи број азбука на једном даху (потом урадити вежбе за глас и дикцију, након чега вежбу поновити)

ГЛАС

• Највише зависи од дисања – ваздушна струја носи глас
• Опустити мишиће лица, вилице, врата и рамена
• Отворити грло да би ваздушна струја могла несметано да се креће
• Непце чврсто – замислити га као куполу у цркви о коју се глас прецизно и чврсто одбија и одлази у правцу онога коме је намењен
• На масовним скуповима (предавања, конгреси и сл.) када сте у улози говорника доњу усну спустити, отворити, „показати зубе“ како би глас могао да добије додатно убрзање при изласку из усне дупље
• Глас је потребно поставити у – маску – кости лица!
• Ради постизања топлине и благости у гласу, које треба да делују смирујуће и утешно – говорити тише, више на полу-гласу али са доста ваздуха који треба да понесе глас
• Вежба 1: Удахнути дубоко у ребра (не превише да се не би блокирали дисајни путеви) и „брундати“: Гммммм, Зммммм, Бммммм; потребно је осетити голицање у уснама и вибрације у целом лицу
• Вежба 2: Удахнути дубоко у ребра (не превише да се не би блокирали дисајни путеви) и „брундати“: МммА, МммЕ, МммИ, МммО, МммУ; потом: МнМнМн-А (-Е, -И, -О, -У))глас пласирати, „сместити“ у чело – да ту највише вибрира и замислити га као ласерски зрак који великом силином, без препрека, слободан и снажан излази из „трећег ока“

ДИКЦИЈА

• Чврста – сваки глас треба „гристи“!
• Вокале „а“, „е“, „и“, „о“, „у“ не скраћивати, изговарати с довољно ваздуха и у пуном временском (акценатском) трајању!
• Допустити ваздушној струји да понесе глас
• Када се жели бити благ и топао потребно је “омекшати” (смањити праскавост и одсечност) гласове “П”, “Б”, “Д”, “Т” и дозволити вокалима да носе глас
• Вежба 1: Загрејати све мишиће лица (чело, очи, вилица, образи усне, језик) тако што ће се брзо смењивати гримасе, избацивати и увлачити језик, затварати и широм отварати очи, померати усне лево-десно и горе-доле, отварати и затварати уста…
• Вежба 2: Избацити језик што даље (исплазити се) и изговарати што правилније и разговетније, уз рад свих мишића лица и нарочиту помоћ усана, што већи број азбука на једном даху (погледати: „Дисање: Вежба 3“)

ГОВОР

• Јасан и прецизан
• Претходно припремљен и увежбан!
• На пуном, снажном,  неиспрекиданом и претходно испланираном, увежбаном и распоређеном даху
• Реченице подељене на блокове (најмање, просте реченице) и одвојене искључиво тачкама (остали знакови интерпункције не постоје)
• На крајевима реченица где се налази тачка мелодију реченице спуштати – реченицу (мисао) завршавати, а не отпевавати без краја!
• Темпо-ритам разноврстан (мењати ритам и брзину говора да не би био досадан и неубедљив)
• Без замуцкивања и претераног застајкивања – течан, сливен и спорији (добро припремљен и увежбан!)
• ”Политички говор” мора бити језгровит, снажан, продоран (нарочито на стручним скуповима, предавањима, у медијима)
• ”Утешни говор” не сме бити брз ни гласан. Важно је да је разговетан, разумљив, благе дикције и са доста ваздуха на полугласу. Мора бити потпуно осмишљен, искрен и са примерима из личног искуства

КЛИМАЊЕ ГЛАВОМ

1. Једно кратко климање најчешће значи – СЛАЖЕМ СЕ
2. Кратко климање с времена на време док неко говори обично значи – ПАЖЉИВО (ТЕ) ВАС СЛУШАМ
3. Продужено климање и њихање главом може да значи – ДА, АЛИ … МОЖДА …. НЕ СЛАЖЕМ СЕ
4. Климање два пута за редом значи  да говорник треба да промени ритам или да се врати на тему о којој је већ постигнут споразум
5. Климање три пута за редом неретко збуни саговорника те он ућути

ЛАЖ И ОБМАНА

1. Код лажи и обмана основно је да тело несвесно жели и труди се да оде, побегне, извуче се из дате ситуације што је основна карактеристика покрета
2. Покрети телом – људи који лажу обично су немирни и врпоље се, често пребацујући тежину с једне стране на другу без обзира да ли стоје или седе
3. Покрети ногу и стопала – трупкање (корачање), трљање ногу о ногу, често прекрштање…
4. Поглед – или га склањају на доле или у страну или се труде да издрже поглед саговорника па зуре у њега укочено
5. Прекривање/Сакривање делова лица, главе и врата:

10. 1. Стављање руке или руку на главу или врат
    2. Прекривање уста, очију, ушију, носа, врата, образа чела
    3. Слабо и неодређено чешање
    4. Трљање ока – затварање оба ока и трљање капака је један од начина да онај који лаже прекине или избегне поглед онога кога лаже. Мушкарци често гледају у под док трљају око док жене нежно масирају кожу испод очију гледајући у таваницу
    5. Трљање уха на најразличитије начине
    6. Трљање или чешкање задњег дела врата
    7. Развлачење крагне од кошуље као да ту особу нешто гуши

ОСМЕХ

 ЗНАЦИ СУПЕРИОРНОСТИ

1. Забацивање главе – гледање са висине. Самим чином забацивања главе особа незнатно повећава укупну висину тела али много више добија на утиску висине
2. Очи и поглед:

1. 1. Пасивно доминантни – Када «супериорни» зури у даљину да не примећује «инфериорног» (шеф ће пре да гледа кроз прозор него у подређеног)
   2. «Супериорни» бесно гледа «инфериорног» да би га натерао да спусти поглед те да му се прекине мисао и да почне да замуцкује (као кад учитељ грди ученика)
   3. «Супериорни» држи очи полузатворене и фиксира «инфериорног» дугим презривим зурењем без смеха (врло ефикасно)
   4. «Супериорни» избегава поглед «инфериорног» окретањем главе и гледањем на другу страну

3. Позе и ходови

1. 1. «Супериорни» је заваљен у фотељу или столицу, ногу широко прекрштених тако да скочни зглоб једне је наслоњен на колено друге и са рукама прекрштеним иза главе («баш ме брига» шеф док прича са подређеним, а уз то се непрекидно јавља на све телефоне).
   2. «Супериорни» се хвата шаком или шакама за ревере сакоа у висини груди, тако да му палчеви стоје пружени «поносно» у вис. (Адвокати у судници али и лекари)
   3. «Супериорни» често маршира више него што хода
   4. Комбинација супериорности и сигурности је ход са рукама иза леђа када се рањиви грудни кош оставља потпуно незаштићен.

 ЗНАЦИ САМОУВЕРЕНОСТИ

1. Неки људи тврде да им и само заузимање самоуверене позе помаже да се осећају сигурнијим у себе.
2. Људи који стоје изразито усправно (оријентисани ка циљу и успешни)
3. Поглед у очи саговорника без много трептања
4. Без много гестикулације нарочито не прекривања делова лица.
5. Висока пирамида – оба лакта су на столу док су подлактице дигнуте и прсти спојени тако  да је «пирамида» окренута на горе. (Доктори и адвокати)
6. Ниска пирамида – оба лакта су на рукохватима фотеље или столице на којој се седи или на бутинама са подлактицама у хоризонталном положају и усмереним према напред. Ниска пирамида се може правити и у стојећем положају тако што се лактови ослањају на струк. Неки истраживачи кажу да је ово типично женска поза.
7. Скривена пирамида – руке праве пирамиду између ногу где се не види добро или испод неког дела намештаја који скрива руке (астал). Јавља се када особа жели да прикрије самоувереност.
8. Полу-пирамида – исти положај руку као код ниске пирамиде с том разликом што једна шака обухвата другу која је стиснута у песницу. Много суптилнија и теже уочљива индикација самоуверености.

НАПОМЕНА

За све физичке и друге вежбе, као и препоруке о уносу или неуносу одређених намирница, хемијских елемената и/или једињења, лекова и/или помоћних лековитих средстава, као и свега другог што може утицати на Ваше здравље, потребно је да претходно консултујете Вашег лекара и/или лекаре одређених специјалности и/или друге стручњаке, како не бисте угрозили своје здравље нити га привремено ни трајно оштетили.

С тим у вези доц. Марко Стојановић не сноси никакву одговорност!